Suočavanje sa osećajem da nešto propuštamo pojačano je u periodu izolacije.

Датум: 23. April 2020 11:35 Категорија: 2020

https://www.facebook.com/gordana.stojanovic.921/posts/2632479500189671

Suočavanje sa osećajem da nešto propuštamo pojačano je u periodu izolacije.
Ovaj osećaj, ponekada i u nivou straha od propuštanja, postoji i u redovnim životnim okolnostima.
U adolescentnoj fazi je očit.
Osećaj propuštanja vremena, prostora, dogadjaja, doživljaja, informacija, ljudi...Ili propuštam ono gde, sa kime, na koji način bih želeo da budem. Osećanje zna da bude bolno, da preraste u neispunjenost, uznemirenost, bezvrednost, zavist, ljubomoru...Zna da povuče u ishitrenost i nepromišljeno ponašanje, neposvećenost...
Čovek ne uspe da bude u sada i ovde, ne uspe da se u sebi, sa sobom, u prostoru i vremenu, pomiri. Negde i za nečim žuri( juri). Stiče utisak, misli da greši ako je ovde, da je kriv ako ne stigne, ne vredi, nije vidljiv ako propusti...
Zamka je u tome da, u odnosu na bilo šta, postoji i ono drugo, primamljivo.
Kako izbeći zamku ?
Osvešćivanjem misli ili osećanja može da se dodje do promene, a najbolje bi bilo na nivou uverenja.
Kojih? Najpre da smo odgovorni za kreaciju sopstvenog okruženja.
A, to znači da imamo kapacitet da možemo i treba da biramo gde ćemo, kako i sa kime da budemo, kojim sadržajima ćemo se prikloniti, sa kojim ljudima ćemo se okružiti. Da li ćemo graditi mesta u kojima se osećamo sigurno i podržano ili ona iz kojih ćemo morati da bežimo?! Da li ćemo sebe da koristimo u svrhe podržavanja drugih i samim tim i sebi ppvratno ovezbedimo istu mrežu?!
Čoveku su oba, i sigurnost i podrška, neophodni.
Dozvoliti sebi da budem sada i ovde, da primetim sebe i prostor koji me okružuje, dozvoliti unutrašnjim procesima da budu, da se dešavaju, je već ostvaren cilj.
Biram da budem ovde i sada, biram da uradim ono što mogu, prihvatam ono sa čime raspolažem, prihvatam i radim na najbolji način koji umem.
Prihvatam da postoji život i izvan mojih okvira. Svesno ga procenjujem, biram ciljeve kojima težim i posvećeno im se približavam.
Vredi truda i strpljenja!
U zdravlje!
Ostani kod kuće!